• Aktuelno
• Kalendar
• Galerija
• Linkovi
• Kontakt

Istorijat

Poruka beogradskog nadbiskupa za Božić 2009.

U sredu 23. decembra na konferenciji za novinare, nadbiskup Hočevar predstavio je svoju poruku za Božić 2009. Tom prilikom novinarima je predstavljeno i kapitalno izdanje Beogradske nadbiskupije i njene biblioteke „Treći milenijum“: „Beogradska rimokatolička nadbiskupija, njeni natpastiri i crkve kroz epohe“ (od hristijanizacije do 1521. godine), delo autora Prof. dr. Zorana M. Jovanovića.

„Za njih nije bilo mjesta“ (Lk 2,7)

Braćo i sestre,

Čim čujemo reč Božić, iz naših srca navire neuporedivo mnoštvo toplih i utešnih iskustava, a u nama počinje da se budi nada u budućnost. Tada uvek iznova ojača potreba za novim srdačnim i iskrenim trenucima, posebno za bližnjima, za prijateljskim susretima. Za nas je, naime, Božić pre svega događaj onog najlepšeg i onoga ljubavlju prožetog, ali protagonisti prvog Božića – sveta Porodica – iskusili su čak nešto potpuno drugačije. Pošavši na dugačak put, da ispune zapovest cara Avgusta, nailazili su na mnoge nevolje. I ne samo to. Upravo one noći kada će im se roditi dete – DETE koje će postati ne samo središte svekolike povesti već i nadahnuće, smisao i ispunjenje svega postojećeg – za njega i njegovu porodicu nema mesta ni u jednom svratištu u Vitlejemu. Da li je shvatljivo, braćo i sestre, da za „Prvorođenog“, Sina Božjega i Sina Čovečjega, u svratištima, zapravo u ljudskim srcima, nije bilo niti danas ima mesta! Ova tragična i gorka činjenica, i to kao veliki izazov za svakog pojedinca i za čitavo čovečanstvo, ostaje zauvek aktuelna.
Pa ipak, dostojanstvo i bezuslovna ljubav Blažene Device Marije i svetog Josifa, a posebno bezmerna ljubav Nebesa, na sebičnost ljudi odgovaraju iskonskim odgovorom: te iste noći, siromašna štala na vitlejemskim poljanama postaje neponovljivi centar sveta. Nju osvetljava samo nebo, obgrljuju je glasovi nebeskih horova, a zvezde postaju putokaz istorijskim i otkupiteljskim događajima. Najsiromašniji i najodbačeniji predstavnici čovečanstva – pastiri – dolaze kao prvi i pravi veleposlanici na jedinstveni kosmički i istorijski susret Neba i Zemlje.
Ovoga Božića, predraga braćo i sestre, želim da sa vama podelim još samo ovo: Nebesa i svi koji sa Nebesima sarađuju, sve uvek stvaraju novim! Budite pažljivi, oslušnite: preobraženje sveta stvarno počinje. Svetkovina Božića je neizmerna svetkovina nikada poražene Božje ljubavi, veličanstveno slavlje svepreobražavajuće ljubavi Božje, najsjajniji snop svetla ljubavi u tamu naše nemoći. Ali, braćo i sestre, baš zato Božić ne smemo „posedovati“ za sebe. On nije niti može biti predmet posedovanja ili tek samo tren utehe. Božić je bogočovečanski proces preobražaja ljudi, društva i kosmosa, koji smo pozvani da živimo i praznujemo iz dana u dan.
U ljudskoj i kosmičkoj realnosti, nažalost, još uvek ostaje upisana novozavetna činjenica: „za njih, to jest za porodicu kojoj se rađa dete, nema mesta.“
U srcu svakoga od nas, braćo i sestre, često nema mesta za pojedine osobe, ljude, socijalne grupe ljudi, za određene nacionalnosti, duhovnosti, kulture ili poruke.
U tolikim srcima očeva i majki još uvek nema mesta za decu, a tolika već začeta ljudska bića se odbacuju.
U našim, draga braćo i sestre, srcima, u našim kućama, institucijama i društvima veoma često nema mesta za siromašne, invalide, bolesnike, stare, umiruće, za strance, izbeglice i pridošlice.
U našim mislima i umovima ne tako retko nema mesta za istinu, za stvarne činjenice, za velike kulturne, duhovne i verske izazove. Nema, posebno naglašavam, mesta ni za iskreno stremljenje ka jedinstvu hrišćana, za Hristove apostole, za mir u svetu!
I danas je veliki broj onih koji zatvaraju vrata srca i razuma za sve ono što donosi istinsku budućnost, istinsku slobodu, pomirenje i spasenje. Mnogi od nas samozadovoljno uživaju hraneći se prošlošću i isključivo materijalnim dobrima.
Zatvorena srca, zatvoreni domovi, institucije i društva ostaju tako bez svetla Neba i anđeoske poruke, bez posete i rođenja Spasitelja!
Braćo i sestre, mi slavimo Božić i želimo da to činimo što dostojnije upravo zato da bismo postali bića otvorena za svetlost istine i ljubavi, za harmoniju zajedništva i saradnje, za rođenje u nama novog čoveka po Isusu Hristu, za doba pomirenja, a tako i rođenja istinitog i celovitog spasenja.
U tom duhu, predragi, svima želim srećan i blagoslovljen Božić! Neka kroz otvorena vrata vaših srca i porodica u naše dane uđe svetlo nebesko, istinsko „Sunce Pravde“, Hrist Gospod.
Braći i sestrama koje slave Božić u duhu Istoka i po julijanskom kalendaru od srca kličem: Hristos se rodi – vaistinu se rodi! Mir Božiji svima. Mir Božji vama. Mir Božji svim ljudima i celokupnoj tvorevini.
Vama – predraga braćo i sestre – otvorenog srca želim ispunjenost svetlošću i preobilje blagoslova i uspeha u godini Gospodnjoj 2010.
A blagoslov našega Boga Oca i Sina i Duha Svetoga nikada da ne odstupi od vas. Neka tako i bude!

+ Stanislav Hočevar
beogradski nadbiskup i mitropolit

Mart 2010.