• Aktuelno
• Kalendar
• Galerija
• Linkovi
• Kontakt

Dekanat – Niški dekanat

ŽUPA PRESVETOG SRCA ISUSOVA U NIŠU

Istorijat Katoličke crkve u Nišu vuče korene od najranijih hrišćanskih vremena. Evo nekoliko najznačajnijih momenata:
U Nišu je rođen rimski car Konstantin Veliki, koji je 313. godine izdao čuveni Milanski edikt o slobodi hrišćanske veroispovijesti, a u Remizijani – Beloj Palanci – nedaleko od Niša, biskup Niceta ispevao je Te Deum laudeamus, svečanu himnu koja se i danas peva po celom katoličkom svetu. Tu bi se moglo pomenuti još mnoštvo događaja, crkava, iskopina...
Katolička naselja pominju se u ovom kraju još od srednjeg veka. U tursko doba često su se za malobrojne katoličke doseljenike u Nišu brinuli i skopski biskupi.
Poznati kosovski misionar i mučenik Antun Maroević posetio je u prvoj polovini 19. veka niške katolike. Katolici u Nišu i drugim mestima bili su većinom radnici zaposleni na izgradnji pruge Beograd–Solun i Niš–Carigrad, koju je trebalo graditi po odredbama Berlinskog kongresa 1878. godine. Tu su bili i rudari, kao i mnogi stručni radnici zaposleni u rudnicima i industrijskim preduzećima, tada već stalno naseljeni.
7. oktobra 1884. g. unajmljena je jedna privatna kuća u blizini gostionice Marger, u nju je privremeno smeštena kapela – i to su, uz po jednog stalnog sveštenika u Nišu koji se brinuo za sve katolike s teritorije tadašnje pretkumanovske Srbije, temelji današnje župe Niš. Te godine u Nišu je, kao prvi sveštenik, tri meseca boravio Čezare Tondini de Kvarengi [Cesare Tondini de Quarenghi], misionar barnabita, sa sedištem u Kragujevcu, koji je 30. novembra blagoslovio novopodignutu kapelicu.
11. marta 1885. u Niš dolazi poljski sveštenik kamaldulen Vilibald Čok [Wilibald Czock], koji organizuje župnu zajednicu (obuhvata celu južnu i istočnu Srbiju) i 1887. pristupa gradnji crkve Srca Isusova i župnog stana. Dve godine kasnije otvara katoličku školu, u kojoj je gotovo jedini učitelj, koju srpska vlada posle tri godine rada zatvara. Uz to, ustrajno je obilazio i katolike raštrkane po raznim rudnicima, gradilištima... kojih je, kako se računa, bilo oko 3000. Čok se zalagao za samostalnost Crkve od političkih vlasti, ponajviše od tutorstva austrijskog konzula u Nišu. Ali i zbog sukoba sa svojim biskupom Štrosmajerom [Strossmayer] morao je 1897. g. da napusti Niš. Nasledio ga je Julije Biljan, koji tu ostaje do 1918. g. Čok se, dodoše, ponovo vraća 1901. g., ali nije preuzeo župu. Tu i umire 1903. Slede Hubert Karthaus tokom dve godine, a od 1920. do 1927. Ferdinand Hrdi [Hrdy], rodom iz Češke, koji je u Niš došao kao istarski izbeglica. Kako je 1921. imenovan i za apostolskog administratora, u tom svojstvu organizovao je župu u Kragujevcu i osnovao župu u Boru. U samom Nišu proširio je i 1925. g. renovirao staru crkvu posvećenu Presvetom Srcu Isusovu, ukrasivši je tornjem s tri zvona. Predajući uskoro dužnost apostolskog administratora beogradskom nadbiskupu Rodiću, napušta Niš i 1927. g. odlazi u Češku. Te godine župu preuzima Srećko Perić, bosanski franjevac. Osnivajući nove župe i odvajajući ih od Niša, nadbiskup Rodić uspostavlja crkvenu hijerarhiju koju katolici Niša doživljavaju kao svojih sedam kćeri: Kragujevac, Bor, Smederevo, Šabac, Zaječar, Kraljevo, Ravna Reka... Osim njih, niška župa imala je i tri uređene kapelice: u Leskovcu, u Paraćinu u fabrici stakla (tadašnji pomoćnik niškog župnika Rudi Mecilošek živeo je stalno u Paraćinu u vili Minh, držeći svake nedelje misu u Paraćinu i Ćupriji) i Aleksincu. U Jagodini je industrijalac Klefiš sam uredio kapelicu.
Uz stalne pomagače, ondašnjeg župnika često su potpomagali profesori Velike gimnazije u Visokom i Franjevačke teologije u Sarajevu.
Niška župa danas ima dve filijale sa svojim kapelama:
- Leskovac – kapela Uznesenja Marijinog, kupljena 1967. i pretvorena u kapelicu. Mise se održavaju svake nedelje, a deca dolaze na veronauku u Niš.
- Aleksinac – kapela sv. Josipa Radnika, sada samostalan pastoralni centar.
Župa obuhvata gradove: Niš, Aleksinac, Babušnicu, Belu Palanku, Bosilevgrad, Crnu Travu, Dimitrovgrad, Knjaževac, Kuršumliju, Leskovac, Pirot, Prokuplje, Vlasotince i Vranje. Iako je po osnivanju ovo bila franjevačka župa, vodili su je i salezijanci, odnosno dijecezanski sveštenici, a sada pripadnici Neokatekumenskog puta.
Sadašnja niška crkva, a uz nju i župski dom, počela je da se gradi 1994. godine na inicijativu župnika Antuna Pečara. Kao i prethodna, posvećena je Presvetom Srcu Isusovu i blagoslovljena 23. decembra 2000. godine.
Donedavno je izazio vrlo bogat i lep župni list Te Deum.
U Nišu su delovale i školske sestre sv. Franje, koje su došle 1935. g. na poziv župnika Srećka Perića, u vreme beogradskog nadbiskupa Rafaela Rodića.
Do 1947. g. imale su dečiji vrtić, a od samog početka radile su u bolnici, kao i u samoj župi.
U novije vreme otišle su i sestre Svetog Križa, koje su boravile u Knez Selu i radile u tamošnjem sanatorijumu.

Mart 2010.

Crkva Presvetog Srca Isusovog

Jug Bogdanova 1, 18000 Niš
Župnik fra Niko Josić
tel.: 018/45-11-279
fax: 018/42-49-696
e-mail: zupa-nis@EUnet.rs

Služba Božja

Radnim danima: 18h
Nedeljom i praznicima: 9.30h (u Nišu), 12h (u Leskovcu)